Staša Kukić: Ovu godinu pamtiću po ubrzanom rastu kulturnih dešavanja u Novom Sadu


This post is also available in: Eng (Eng) Срб (Срб)

U okviru onlajn Dočeka, 13. januara, novosadska koreografkinja Staša Kukić predstaviće nam svojim plesnim performansom nove prostore za kulturu na Velikom Limanu – Biro, Skladište i Kulturnu stanicu OPENS, kao i Kulturnu stanicu Barka na Klisi.

Performans će biti izveden na kompozicije Dream, Lychnis, Hedonism i Epilogue novosadskog kompozitora Lazara Novkova, a uz Stašu će biti i njen kolega, baletski igrač Ivan Salonski.

Dvadesetrogodišnja Staša Kukić već je plesnim koracima utabala put čak do Moskovskog državnog instituta kulture i ostvarila uspeh na brojnim republičkim, evropskim i svetskim takmičenjima, a bila je i koreografkinja plesnog performansa na svečanom otvaranju ovogodišnjeg „Kaleidoskopa kulture“.

Staša nam je otkrila impresije o njenom angažovanju na onlajn Dočeku, novim prostorima za umetnike, ali i po čemu će pamtiti 2020. i šta želi u 2021. godini.

S obzirom na to da ćeš u toku Dočeka svoj performans izvesti u različitim prostorima, koliko se tome prilagođavaš, odnosno kako prostor utiče na tvoje izvođenje?

Kada pravim novu koreografiju ili performans uvek se trudim da svoju ideju i viđenje prilagodim prostoru u kom je izvedba jer se tako postiže ta celina koja je neophodna za kompletan doživljaj. Muziku za performans takođe biram u odnosu na prostor jer je to vrlo bitan deo koji na neki način može da povezuje prostor i performans.

Da li prostor za tebe može biti inspiracija?

Naravno, treba maksimalno iskoristiti sve što neki prostor nudi i tako napraviti performas koji je baš uklapa u taj konkretan prostor. Dešava se da neke stvari izgledaju drugačije od toga kako ja zamislim kada se probaju u novom okruženju, ali to daje još više mogućnosti za razvijanje celokupne priče koja se tu dešava. Svaki prostor nosi neku svoju priču, emociju i mislim da uvek treba krenuti od toga, istraživati, ali se i prisećati tog nekog prvog utiska jer je to najčešće ono što će gledalac sam da primeti na početku performansa. Pored tog nekog površinskog prilagođavanja u smislu dimenzija prostora, mogućnosti kretanja, zanimljivo je naći detalje koji su specifični konkretno za taj prostor i poigrati se sa mogućim opcijama njihovog korišćenja. Sam proces koji se odvija dok se stvara performans za određen objekat je nalik dečijem istraživanju sveta oko njih, treba sve tačno sagledati, naći najbolji pristup i način da se istakne neki deo koji nam je privukao pažnju, a opet sa druge strane ne fokusirati se samo na par mesta i zanemariti ostatak prostora.

Kako vidiš ideju da prostori u kojima ćeš nastupiti, odnosno stare fabrike i skladišta postaju novi prostori za kulturu što će na neki način biti predstavljeno i tvojim performansom?

Mislim da je to odlična mogućnost da se prostor koji je bio namenjen za nešto drugo pretvori u mesto gde će se održavati kulturna dešavanja i tako nastavi svoj „život“ u nekom novom obliku. Poreklo i izgled tih prostora će moći da budu neiscrpan izvor inspiracije za razne umetnike jer stvarno imaju bogatu istoriju i onda je samo na nama kako ćemo na najbolji način iskoristiti to i sačuvati ih.

Koliko je za tebe značajno učešće na Dočeku koji će biti u onlajn formatu?

Za mene je učešće na Dočeku veoma značajno zato što smatram da će zahvaljujući tome ljudima biti ulepšani praznici i generalno će pomoći da se ljudi osećaju bolje u ovom periodu u kom je to vrlo bitno da se postigne. Drago mi je da sam dobila priliku da prikažem svoj performans i na taj način doprinesem projektu koji je objedinio sjajne umetnike i čast mi je da sam deo ovako jednog kreativnog i veoma lepog događaja.

Kako vidiš ideju da Doček bude onlajn?

Zbog cele trenutne situacije sa pandemijom mislim da je taj format neizbežan jer je prvenstveno svima u cilju da sačuvamo zdravlje i jedni druge. Iako ću se složiti da mnoge stvari nisu iste kada se gledaju uživo i onlajn, mislim da će na ovaj način ponuđen sadržaj možda čak biti i dostupniji većem auditorijumu zbog udobnosti njegovog nalaženja kao i mogućnosti da se pogleda u bilo koje vreme, pa i više puta. Svi su se već navikli na onlajn format života tako da ovo može biti samo plus jer svi koji budu želeli mogu, iz sebi ugodnog mesta, da prate sadržaj Dočeka.

Šta želiš u 2021. godini i šta je ono pozitivno što ćeš pamtiti u 2020. godini?

Pozitivno što ću pamtiti iz 2020. je ubrzan porast kulturnih dešavanja u Novom Sadu i podrška lokalnim umetnicima da ostvare i pokažu ono na čemu su radili što smatram da je odlično i da je baš to ono što nam je trebalo u ovom gradu, prepunom talentovanih ljudi koji konačno imaju više prilika da to i pokažu. Na ličnom planu ću ovu godinu pamtiti po diplomiranju na osnovnim studijama, jer je za mene to bila kruna jednog prelepog perioda života za koji sam radila dosta dugo i posvećeno. U 2021. nam svima želim prvenstveno zdravlje, a onda i manje briga, više osmeha i posvećenosti onome što nas istinski ispunjava i raduje. Volela bih da se nastavi ovaj progres koji se dešava u kulturi, jer mogu samo da zamislim do koliko divnih stvari može da dovede i generalno podigne i svest o kulturi kao i kvalitet i kvantitet sadržaja koji se nudi.

Foto: Vladimir Veličković